Gospođa Kate Bećir u Facebook grupi Zavazda Konavle prisjetila se lijepih običaja uz današnji blagdan svetog Luke, krsnog imena njezina sela u Konavlima. Danima prije, istaknula je, počinjala bi se čistit’ kuća.
-Obijelio bi se komin i tinel, bruškinom bi se freg’o stari pod. Počinjalo bi se od babine kamare, koja je bila na gornjemu podu s istočne bande jer neko nepisano pravilo je bilo, a kojega se ja i dan danas držim: ‘Počinji okle sunce izlazi pa ajde pud zapada’. Bijelio bi se stari pod, bio bi ko ljer, iznosile bi se iz kuće klupice, stočići, sve kupice iz kredence, kikare, pjati, pjatinići, žmuli. Raspremale su se kredence na veliko, čistio bi se blanak u kužini, lećele su gagrice na sve bande. Taraca bi bila puna suda. Dan prije, rano ujutro, ćaća bi se uputio na Grudu po meso pa bi ga raširio kad bi doš’o doma o cijelu trpezu, a popodne bi se o tu trpezu razvlačilo tijesto za štrudel. Trpeza je bila dužine skoro k’o naš komin. Batila bi se torta i padišpanj, lizali bi teću, nije je trebalo prat’. Ćaća bi poš’o u vinicu načet bedru. Vodio bi nas i d’o nam prve fete. Cijelu noć snijevala bi kako pijem vodu. Prejeli bi se jer za bedrom se čeznulo – prisjetila se gospođa Kate.
Svanuo bi sveti Luka, a mati bi, ističe, gospođa Kate, izvan zora naložila, pristavila juhu i stavila peć’ meso. Kad bi se digli, u kominu ih je dočekao miris kakvog je više nemoguće osjetiti.
-Nema ga više. Pošli bi na misu na Lučino brdo, a kad bi se vratili, svojta je već počela pristizat’. Moja Mare Skancina iz Ljute već bi sa svojim dundom Matom došla prva, zatim Draškovići, Zglavi, Radovići. Bijelila bi se naša trpeza, a na njoj serviran krasni servis pjata i lijepa pozata. Stakleni žmuli, kasnije kristalni. Mati je to jako voljela i vodila je brigu da sve imamo. Na trpezi vaza i u njoj šparoga i pokoja jesenska ruža, vazda ih je bio o sv. Luki. Trpeza moja meni je izgledala ravna carskome dvoru, a i bolja jer je naša imala dušu. Ćaća bi prvi sjeo, zazv’o bi svih da šedu onda bi se dig’o i upalio svijeću koja je stala u žmulu u žitu. Molio bi se Boga koji čuva našu kuću, čejad, svojtu, koji čuva svih nas. Smolilo bi se za naše i sve mrtve. Počeo bi objed, nosile bi Nana, tete, mama i ja pjadele. Prvo pršut, sir iz uja, lučići iz osta, kisele pomadore, kisele kukumare, zatim juha, lešo, pire, salsa od pomadora. Čekali smo pečeno, ali to više nije bilo to jer smo već od juče siti i presiti, zatim slatko i bijelo grožde koje je ćaća čuv’o na par loza samo za sv. Luku. Čini mi se da i takvoga grožđa više nema. Poslije kafe jedni su se dizali, drugi pristizali na večeru. Mi mladi čekali smo zabavu k’o ozeblo sunce. Dok sam bila manja, tete Nane Zglavova sašila bi mi vesticu pa u njoj u dom. ‘Tko k’o ja’..Dom naš okupio bi svu mladost Konavala, a i dalje, balalo bi se i sviralo do dugo u noć. Odzvanjala je muzika mojim selom. Toplina i miris krsnog imena sv. Luke zavazda je ostao u mome sjećanju i u mojoj duši. Mojim Komajanima čestitam Lučin dan – zapisala je Kate Bećir.