Ajme meni što san se večeraske infotala, skakala san po boravku kako mahnita, ma moja draga kako neću, ma jesi li čula onega ministra iz Krapine da nan nema ništa od autostrade još pese godišta!
Bome, sad kad su viđeli koliko su sve pokrali, briga njih, eto tebe moja Jelica pa se drndaj u autu svako malo, a ja jadna iden stalno na vizitu u Zagreb, a ko će mi plati tolike eroplane, govori mi moj dotur, Bog mu do zdravje, nema veze gospođa Jelica ako zakasnite na termin.
A ja mu govorin a moj dragi gospar doture, da nas oni udbaši nijesu ovako ruvinali imala bi ja solada za doč na pregled kako gospođa ko što i jesan, a ne ovako da me mlađi sin remuća po autima, a lako da meni ne udi toliko puta. Mora jadan fermat jerbo me uhitu momiti pa nan od grada do tega Zagreba treba i po deve dese ura, a koliko se solada spenđa ko bi skonto. Em bendzina, em bijet za autoput, a toka nešto i izjes i popi. Ja nosin vazda termosicu, ma moj Srđan bome neće pit moju komomjelu nego fermaj ođe, fermaj onđe. Odavna san načela što san držala u banki još od pokojnoga muža, što ću ti poć govorit.
A još san čula da se ti krapinski ministar zove kako mu žena pa sveti moj Vlaho đe ide ovi svijet i još da će perfin proda našu kompaniju od eroplana Kroejša pa onda nećeš ni moć ino nego skaveda đego u autu kala puta, pa jesu li oni poluđeli a naši govoru da koliko grad surgava solada u državnu kasu, da tamo idu puste miljarde a oni nama od šake do lakta.
Evo ne mogu dobi moga dotura na telefon, ali evo moran popi kafetin jerbo san se snervala da ne znan kad san ovako.
Tvoja Jelica