Draga moja,
ma evo čula na radiju kako je Andro opet presjenik svoje velike sranke u Gradu. Kurijoza sam bome vazda bila, ti me znaš, a otka san u penziji iman lijepo i vremena, pa mi nije bilo teško telefonat malo okolo za čut koga što se boje intendi u politiku.
I tako mi govori mali Maro od Vinke da ti HNS ima pese članova u partiji, a jedno devedese diretura i članova nadzornijeh odbora. Ma kako Maro, bogareti, oli u skuli nije imo abak? Onda mi je skjariško – nema hi dosta, pa hi je nekoliko u dese raznijeh poduzeća. Aha. A jesu li oni učili oni Arhimedov zakon kako ne možeš bi na dva mjesta… uhitila san neke godine, ma san finula neke skule, i nijesan još rebambila!
Ma ke, moja tete Jelica, govori mi Maro, jedino ti znaju prekontrola konat u banki da je li im arivo honorar… Ma ja ti to nikad ne mogu razumje, da neko može ima deset posala kako da mu dan ima pesetičetiri ure. Pa eno pogledaj našega Andra – em dotur od cukara, baš san bila neki dan nešto se pregleda, a on u bolnici govori da ima pacjente, pa gradonačelnik, pa od Turističke zajednice isto glavni, pa od stranke, pa se intendi u asfalt, u golf, u cimenat, u zidine, usvašto.
Ma Bože moj, eto da nan je do nekoga ko sve zna i sve ariva. I baš je grehota da nije obado kako Vićan ima više solada od njega nego mu je provo uvalit oni milijun. Ajme deboto mi je finuo Sulejman. Ajde pa ću ti nastavi koji drugo put.
Tvoja Jelica