Zgrozili smo se svi kada smo čuli, pročitali i na koncu vidjeli i snimku čovjeka na moru u nevolji kojem nitko od ljudi na okolnim barkama i gliserima nije priskočio u pomoć, nego su još snimali kako jadan sam pokušava isekati more koje je naviralo kroz probijeni trup glisera. I na koncu gliser se potopio. To na žalost nije izdvojeni slučaj. Naime, javio nam se skiper (podatci poznati uredništvu) sa sličnom pričom koja je, na sreću, bolje završila, ali ne zahvaljujući pomoći drugih, nego jer se sam uspio snaći. I imao je sreće.
-Krajem travnja išao sam s gliserom na vez iz Rijeke dubrovačke u Solitudo. Tridesetak metara od veza otkazao mi je timun. Puhala je poprilično jaka tramuntana i nosila me prema obali. Ugledao sam gliser kako ide prema gruškoj luci te sam skiperu mahao da mi pomogne. U prolazu mi je rekao hladno da mi ne može pomoći, jer vozi goste. Tad sam brzo bacio sidro koje se srećom zakačilo za dno desetak metara do obale. Situacija je bila takva da je bila velika opasnost da gliser ne udari u kraj, jer mi se naravno u tom slučaju moglo dogoditi isto što se neki dan čoveku dogodilo. Mogao se razbiti trup i gliser bi naravno potonuo. Od kad znam za sebe sam na moru, poslom skipera se bavim dugi niz godina i toliko sam puta ‘uskočio’ pomoći, neovisno o tome jesam li bio sam ili s gostima– ispričao nam je, dodavši da je prepričavajući svoju situaciju čuo dosta sličnih priča.
-Neshvatljivo mi je i malo je reći da sam zgrožen do čega smo došli, kakvi ljudi mogu biti. Sramotno! Da se zapitaš k’o u onoj Baretovoj pjesmi ‘Gdje je nestao čovjek?’ – zaključio je.
Prethodna vijest
Slijedeća vijest