Vesna Dragojević, supruga pokojnog Olivera gostovala je u emisiji Radio Dalmacije – Večernji show s Giulianom.
– Svi te poznaju kao ženu pokojnog Olivera, majku vaše dice, baku… ali mi bi tili večeras ovde pričat o tebi – rekao je Giuliano gošći.
– Ja san završila srednju medicinsku školu i radila dvije godine na dispanzeru, a onda sam dobila priliku za premještaj u dječju bolnicu za asmatičare, u Cavtatu. Kad su oni tamo vidjeli moje ocjene, odmah su mi dali priliku za specijalizaciju za laboranta, kasnije sam imala plaću višu nego moji mater i otac zajedno. Imala sam ponudu i za Zurich za jednu njihovu kliniku, mene je medicina zaista zanimala, bila sam poslala dokumente i za Medicinski fakultet. Medicinu jako volim i danas. I psihologiju – ispričala je Vesna Dragojević.
Ispričala je više i o srednjoškolskim danima u Dubrovniku te kako se zaljubljivala u najpopularnije momke koji nju tada nisu primjećivali.
– Bile su im uvijek zanimljivije druge. Ali kad danas i zadnjih godina dođem u Dubrovnik… vidin da in je krivo! Zadnji put ovaj jedan Zoran, šta je bija sa mnom u razredu, ja sam bila zaljubljena u njega, priša mi je kad je bija koncert za Olivera, ljubi mi ruke…. Kasno si se sjetio Zorane! Rekla sam mu: na što ti sliče ove tvoje za kojima si trča, di su? – smijala se Vesna.
Giuliano je Vesnu pitao i kakvi su joj bili snovi o budućnosti kad je bila djevojčica?
– Živila sam u Gružu, preko Straduna doma na autobus. Nije tu bilo velikih snova. Da se nisam udala za Olivera, išla bi ja negdi vani, ja ti volim velike gradove. Ne baš New York, iako volim New York, ali Dubrovnik je mali, ne bi ja svakako ostala tamo – kazala je.
Ispričala je i kako ju je Oliver pratio po Stradunu kad mu je zapela za oko, iako je tada imao curu.
– Bila je jedna Jelena, ja je znam! On je svaki dan mijenja te ženske… On s njom ispod ruke, a ide za mnom. A to je trajalo sigurno desetak dana. I jedan dan, sidi on u gradskoj kavani s ovim jednim redikulom, i kaže mi: ‘Šinjorina, vi ste meni nešto poznati!‘ A kažem ja njemu: ‘Znaš me, jer si mi iza leđa već deset dana! – prisjetila se kroz smijeh Vesna.
– On je bija izgubljen slučaj, u Dubrovniku nitko nije šljivio Trubadure, još on tada nije pjevao, svirao je gitaru… U dva sata ujutro me zvao nakon koncerta u Trebinju da će taksijem doć po mene, zvoni kućni telefon u hodniku, probudija cilu kuću, a ja radim ujutro u šest u bolnici…
Brzo je on upozna moje, doša u nas doma, u nas je jea, ja mu prala robu, a jadan… ima je 62 kila. Ali ja sam se zaljubila, čoviče! – rekla je.
– On je bija sponzoruša, ja sam ga uzdržavala, ja sam kupila vere, moji digli kredite da uredimo stan… Kad smo se oženili, nas je jedanaestero živilo osam godina u istom stanu! Ujutro se svi razbježe, ostanemo ja i svekrva. A svekrva je imala godina kao ja sad. Ali je ona meni, po mom doživljaju, bila toliko stara, da sam ja očekivala svaki dan da će ona umrit. Ona bi govorila: Ajme ovo, ajme ono, ja ću umrit…
Kad smo mi preselili ‘82. u Tolstojevu i kad smo prvi put otišli u posjetu njima, imala sam napadaj panike. To je trajalo godinama. Eto, to ti je meni bila posljedica tih godina života sa svima njima i s malom dicom, koju sam rađala jednog za drugim. Strašno je bilo – sjetila se Vesna loših trenutaka.
Giuliano ju je pitao kakva je ona svekrva.
– Pitaj moje neviste! Sveki, iden sutra na pir, mogu li doć posudit veštu, postole? Ajde, dolazi, otvaraj ormare, uzimaj sve! Ja ti njih vodin na Crni petak da in kupin poklon, ma one su meni ka i moja dica – rekla je Vesna.
Govorila je i o nekim malim jutarnjim ritualima koje je imala kod kuće s Oliverom.
– Oliver se diza u 5 ujutro, i pija bi kamilicu s metvicom. Ja bi se digla u 8, išla vani na kavu, u spizu, vratin se, a on spava! On bi spava na pecibokune.
Ja danas ne mogu zaspat prije 5 ujutro, iman velikih problema zadnje dvi godine, onda kad i zaspen tako u zoru, spavam do podne! Sinoć sam išla u sina Davora, jer sam se toliko tresla od neispavanosti od prošle noći, i u njega sam zaspala u 9 navečer, eto vidiš – ispričala je.
Priznala je i kako nigdje nije putovala bez svog supruga i da bi se izgubila na aerodromu.
– Ja ne bi znala s ni jednog izać! Ja sam se izgubila u Zagrebu na aerodromu! Došla iz Splita, Oliver je već bija gore, ima je pet koncerata u Lisinskom, ja se iskrcala i sve pofalivala, završila na izlaz za ukrcaj za Munchen! Dok sam se izvukla iz svega toga, doli se samo moj kufer vrtija na traci! Biži… Ako ću putovat sama, iden autobusom! – rekla je.
Otkrila je i da ima udvarača na Facebooku.
– Ja ne volim društvene mreže, iako sam demokratična i nisam staromodna, ali ja bi to sve ukinila. Nevista mi je otvorila Facebook onda kad je Oliver bolova, trebalo mi je radi nekih doktora iz Amerike. Ali malo sam ja to koristila, jednom u tri miseca. Ma ne čitam ja ni portale, ni vijesti… sve me to uznemirava. U inbox su mi počeli slat neke bračne ponude, pa više tamo ne iden! Ne otvaram Facebook, ne javljam se više nikome. Jedan se javlja, različita imena, a uvik ista slika, ma nisan ja blesava – navodi Vesna.
Foto: Vesna Dragojević na koncertu “Trag u Beskraju” u čast svog supruga/Zvonimir Barisin/PIXSELL