Dok pričam razmišljam da li će se moje riječi uopće objaviti. Puno je lakše napisati / objaviti / pročitati: „Udruga Ritmo de Salsa Dubrovnik počinje s novom grupom“. Ali je nekako hladno, službeno… A to nismo mi.
Zato sam odlučila napisati našu priču. Ili možda dio naše priče, da oni koji su odlučili pročitati ipak ne odustanu na pola puta.
Svatko od nas je do plesa došao različitim putem. Ja osobno tako što sam u Zagrebu na koncertu Cubisma vidjela kako se ljudi zabavljaju dok plešu. Salsa… To je to! Čak sam jedno vrijeme razmišljala kako mi dođe da se preselim u Zagreb jer tamo ima salse. Ali ipak – tamo je sivo, nema mora – pa sam odustala.
I napokon se salsa škola pojavila u Dubrovniku. U toj školi je bilo pozitivnog i negativnog. Za dobrobit priče – koncentrirati ćemo se na ono pozitivno. Nešto se pokrenulo. Znate, nije to baš lako u Dubrovniku, malen smo mi grad. Ljeti od posla ponekad zaboravimo i kako se zovemo. A zimi… zimi je kiša, ubije nas jugo – pa se ti sad pokreni… ali počelo je. I u meni se nešto pokrenulo. Ima nešto u tom plesu – ponese te, uvuče ti se pod kožu, postane dio tebe.
Nakon nekoliko godina naš tadašnji trener se odlučio odseliti. I mi smo se našli pred zidom. Postojale su dvije opcije: ili mi preuzimamo ili salse viče neće biti. Život bez salse zapravo više i nije bio opcija pa smo eto odlučili preskočiti taj zid i krenuti.
U tom trenutku nas je bilo 4: moja istomišljenica i ja, obe pune elana, potpuno zaljubljene u ples. Ista vizija i različite ideje koje se nadopunjuju. Ali moram priznati, nismo baš bile svjesne koliko nas posla i usputnih komplikacija čeka. Bilo je tu nesigurnosti, povremene izgubljenosti…. Kad sad pogledam unazad – sve se isplatilo.
Sreća, s nama je bio i jedan momak – utjelovljenje smirenosti i uravnoteženosti. Hm… Prijeko potrebno u našim blagim napadima panike: „ Da li mi to stvarno možemo?… Kako ćemo?… Pa hoće li ispasti dobro?… Pa što sad?“
Još jedna bitna karika – treća cura koja bi npr. pročitala zakone kojima su nas zasuli i stvarno shvatila što oni znače. Za razliku od bujice riječi koju bi recimo vidjela ja.
I svi sa jednakim ciljem: ne radimo ovo radi profita, radimo ztao što to volimo. Novac od članarina ulažemo u udrugu da se svi skupa razvijamo i napredujemo.
Tako je nastala naša neprofitna udruga.
Naši prvi koraci
Sjećam se prvog sata. Stojimo pred grupom ljudi. I to dosta velikom grupom ljudi! Činilo mi se da su jedva stali u dvoranu. Možda mi se to samo učinilo, ali tad je definitivno izgledalo tako. S naše strane mješani osjećaji – sreća, ali i nekakav strah. Sva ta nova lica koja te gledaju, isčekuju, ali i očekuju.
Uh… Trebalo je izbaciti iz sebe tu prvu rečenicu.
Ali kad kreneš – sve to dođe prirodno. Kad bi vodila sat, bila bi baš ono što jesam, uvijek davala dio sebe. Ne samo ja, svi mi. I stvorili smo atmosferu kojoj smo se nadali – radnu, ali istovremeno opuštenu i prisnu. Učitelji da, ali riječ „vi“ ne postoji.
Radili smo i s ljudima koji su prije plesali u našoj staroj plesnoj školi. Napredovali skupa s njima, a istovremeno pokušali prenijeti znanje na nove.
A tek taj osjećaj kad vidiš svoje prve učenike i promisliš: „ Pogledaj ih…Oni plešu! Plešu jer smo im mi pokazali kako.“ Još važnije : „ Zabavljaju se. Uživaju dok plešu – jer smo ih mi naučili da je to najbitnije.“
A što bismo sad radili da nema plesa?
Stvorilo se nešto. Udruga! To više nije samo nas 4, sad nas je više. Ljudi različite dobi, profesija, mišljenja. Ljudi koje možda inače nikada ne bi sreli. A opet nas nešto veže…
Uz ples se ,eto družite, ne samo na satima.
Dođeš na salsa party, dođeš i sam – jer znaš da ćeš tamo sresti ljude koje znaš. Kao u staroj dobroj seriji „Kafić uzdravlje“ – „Where everybody knows your name, and they’re always glad you came…“
Dobro, ne poznaješ baš sve, ali i one koje ne znaš je lako upoznati.
A zamislite tek salsa kongrese i festivale… Radionice plesova za koje niste ni znali da postoje. Ja sam, recimo, osjećala da stagniram u nekim poljima svog života, a tamo eto prilike da naučim nešto potpuno novo, da se razvijam, da rastem…
Navečer uđeš u veliku kongresnu dvoranu, punu ljudi – i svi plešu! Zabavljaju se.
Sve to skupa odiše nekom pozitivnom atmosferom, nema tu neke zavisti i konkurencije. Kad naučiš nešto novo, jedva čekaš da to pokažeš ostalim – ne zato da pokažeš da si bolji od njih, nego da naučiš i njih, da podijeliš svoje znanje s njima.
I kad sve to zbrojim – razmišljam što bih sad da plesa u mom životu nema. Ne bih upoznale ljude koji su postali bitan dio mene. Bila bi siromašnija za puno lijepih uspomena. Zabavljala bih se manje, sa stresom se nosila teže… Moj je život ljepši odkad plešem.
Pa evo, za sve one koji nisu odustali na pola puta, za one koji žele postati dio naše priče:
Krećemo s novim poglavljem – upisima nove grupe.
Ako ste zainteresirani, javite nam se:
Facebook stranica – Ritmo de Salsa Dubrovnik
Email – rtimodesalsa.dubrovnik@yahoo.com
Ili na broj telefona:
Suzana – 098 776 864
Tamara – 091 182 8113
Zaplešite s nama!
Suzana Čerović
Ritmo de Salsa Dubrovnik